HR - Ljudski Resursi - Srbija

Šta koči povratak mladih stručnjaka

Oko 200.000 ljudi otišlo iz Srbije u poslednje dve decenije, a među njima ima mnogo visokoobrazovanih mladih ljudi. Prepreke za povratak, između ostalog predstavljaju slaba privreda i dug proces priznavanja diploma.

U poslednjih 20 godina iz zemlje je, prema podacima Zavoda za statistiku, otišlo gotovo 200.000 ljudi, svaki šesti sa fakultetskom diplomom. Međutim, procenjuje se da je zemlju napustilo bar dvostruko više ljudi.

Svake godine svršeni srednjoškolci upisuju neki od svetskih univerziteta. Tamo se školuju i najčešće ostaju. Zato je jedan od najvećih izazova predstavlja njihov povratak u zemlju.

Teško je proceniti koliko je zemlja u poslednje dve decenije izgubila odlaskom mladih, fakultetski obrazovanih ljudi. Zzbog toga je potrebno pronaći način da se odliv mozgova pretoči u priliv znanja.

Srbija u proseku izdvaja od 1.500 do 2.000 evra godišnje po studentu. Za četiri godine to ukupno iznosi 8.000 evra. Ako se tome doda i jedna godina master studija, to je najmanje 10.000 evra.

Međutim, ima i onih koji studiraju van zemlje, ali žele da se vrate i da ono što su naučili u inostranstvu primene u Srbiji.

"Niko od naših studenata ne traži da im se nešto da na srebrnom tanjiru. Želim prvu priliku, da imamo priliku da radimo, da imamo priliku da stvaramo", objašnjava student Univerziteta u Njujorku Aleksandar Jakovljević.

Sličnog mišljenja je i student Univerziteta u Rimu Bojan Aranđelović koji kaže da je otišao u inostranstvo kako bi stekao svetsko znanje i vratio se u Srbiju gde bi pokušao da to znanje unovči.

"Ali taj momenat ne preovlađuje kod nas. I kod nas je prva stvar ljubav prema Srbiji, doprinos razvoju ovog društva", ističe Aranđelović.

Potrebna saradnja povratnika i onih koji su ostali

Profesor Fakulteta organizacionih nauka Jovan Filipović kaže da Srbija ne sme da dozvoli da se stvara animozitet između ljudi koji se vraćaju i onih koji su ovde.

"Uspeha neće biti ukoliko isključivo počivamo na znanju iz Srbije ili isključivo na znanju ljudi iz dijaspore. Uspeha će biti isključivo u saradnji jednih i drugih", smatra profesor Filipović.

Dobar magnet za povratak mladih stručnjaka mogla bi da bude jača privreda. I ministar inostranih poslova Ivan Mrkić veruje da će se stručnjaci vratiti ako privreda ojača, i ako počnemo da se razvijamo shodno potencijalima, talentu, položaju, istoriji i kulturi.

"Dok taj zamah ne bude potupno ostvaren, svako u svom segmentu treba da razmišlja kako da poboljša svoj položaj i da ih vezuje dalje za zemlju, jer oni žele da se vezuju", poručuje Mrkić.

Najveća prepreka za povratak mnogima je dug proces priznavanja diploma stečenih u inostranstvu. Na Univerzitetu u Beogradu, međutim, kažu da je u poslednje tri godine odbijeno samo 11 zahteva za priznavanje diploma radi zapošljavanja.

Problem bi mogao da bude rešen ukoliko poslanici Skupštine Srbije usvoje izmene Zakona o visokom obrazovanju. Na taj način bi se omogućilo da oni koji su završili studije u inostranstvu, ubuduće najduže za tri meseca znaju da li se njihova diploma priznaje.